|
(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013
Pirgovi unutar utvrđenja
Pirg Svetog Save
 
Pirg- kula Svetog Save je bio glavni odbrambeni objekat u manastiru. Nalazi se na istočnim odbrambenim zidovima Hilandara. Sa dvorišne strane na njega se naslanja crkva Sv.Arhangela. podrum i prva četiri sprata ovog pirga su podignuti u vreme Svetog Save, dok su sledeća tri sprata dograđena u doba kralja Milutina. Vrh pirga je obnovljen 1681.godine zahvaljujući velikom ktitoru beogradskom mitropolitu hadži-Simeonu Ljubibratiću. On je platio obnovu crkve-paraklisa Svetog jovana Preteče na poslednjem spratu pirga. Paraklis je živopisan 1683.godine. I nače crkva Svetog Jovana preteče je bila i u vreme Svetog Save, o tome nas izveštava o.Domentijan pisac žitija Svetog Simeona- gde kaže da je Sveti Sava posetio ovaj paraklis na dan očeve smrti 13.februara 1200.godine. 1613.godine pirg je u celosti obnovljen, kao i 1681.godine kada je otvoren glavni ulaz na drugom spratu. Na vrhu pirga, tj. okolo paraklisa Svetog Jovana Preteče su se nalazili uski prolazi sa zupcima na spoljnim zidovima koji su imali ulogu strelnica, i danas sve ovo postoji, stim što je u 17.veku prektiven drvenim krovom. tokom svoje istorije Pirg Svetog Save je služio raznim namenama, od odbrane, preko smeštaja vojnika, smeštaja poklonika, jedno vreme je u njemu bila i senara, magacin za hranu i žito, a što je posebno zanimljivo u njemu su bile dugo pohranjene knjige kao i stare ikone, i zato su u njemu nađeni čuveni HILANDARSKI LISTIĆI za sada najstariji sačuvani pisani dokument na srbskoslovenskom jeziku, iz 11.veka.
Pirg je delimično revitalizovan 2002-2004.godine. Očekuje se da u njemu bude postavljen deo riznice kao muzejska postavka. Inače se ovaj pirg nalazi na grbu Srpske Pravoslavne Crkve.
Pirg Svetog Đorđa
 
Pirg Svetog georgija ili Svetog Đorđa je jedna od najstarijih građevina u Hilandaru i nalazi se nanajužnijoj strani manastira. Spada u odbrambene kule. Postoji predanje da je u njemu po prvi put spavao Sveti Sava neko vreme dok nije osposobio eklisijarnicu za noćenje. Najniži slojevi ovog pirga potiču iz 10.veka iz vremena Georgiusa Helandariosa. Na vrhu pirga tokom 12.veka biva izgrađena crkva Svetog Georgija u kojoj se do danas čuvaju delovi njegovih mošti. Više puta je obnavljan i oštećivan od strane gusara, katalanaca i turaka. Doživljava velika oštećenja tokom zemljotresa u 16.veku. 1670.godine ceo pirg biva obnovljen. Putopisav Vasilije Barski 1744.godine na vodi da se u njemu između ostalih nalaze i prostorije u kojima su se zatvarali prestupnici. Prva tri nivoa ovog pirga su od 15.veka su bili u funkciji kuhinje, mađupnice. U njima se spremala hrana, prali sudovi, i sve ono što je bilo potrebno, a iz razloga što se sve ovo nalazilo uz samu staru trpezariju koja se nalazila između Katolikona i današnje trpezarije
Na vrhu pirga sv. Georgija, s južne strane manastira, bila je izgrađena na samom početku XIII veka crkva posvećena istoimenom svetitelju. Mali hram je samo istočnim zidom izlazio na fasadu pirga, dok ga je sa ostale tri strane okruživao uzan hodnik. Sačinjavaju ga tri uobičajena dela: priprata, naos i oltarski prostor s apsidom usečenom u zid.
Kambanski pirg
 
Sa južne strane nove biblioteke se nalazi zvonara ili Kambanski pirg. U 14.veku tu je stajao, pretpostavnja se pirg Svetog Stefana, čiji su temelji iz 12.veka. Na vrhu pirga Svetog Stefana je bila crkva posvećena ovom svetitelju a iznad nje mala strelnica. U 16.veku na petom spratu je strelnica pretvorena u zvonaru pomoću novca dobijenog od cara Ivana Groznog 1550,1558 i 1582.godine. na četvrtom spratu ovog pirga je ostala crkva ili paraklis arhiđakona Stefana koja je obnovljena 1757.godine. Na zahtev ktitora ove crkve hadži Vlča iz Bugarske, paraklis je preimenovan u Svetog Jovana Rilskog.Cela građevina je pretrpela velike izmene 1645.godine u doba zidanja konaka koji se naslanja na njenu južnu stranu. Izgleda da je tom prilikom deo starog pirga razidan i da je zadržan spoljni zid starog pirga, kao i crkva na vrhu, a ostali zidovi su prepravljeni i uklopljeni u novi Kambanski pirg sa južnim konakom.
Pirg Svetog Nikole
Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu današnjeg ulaza izgradio ulaz sa pirgom i paraklisom Svetog Nikole koji je srušio zemljotres u drugoj polovini XVI veka. Dva najviša sprata pirga su nestala i zemljotresu, dok danas postoji paraklis posvećen Svetom Nikoli kao i još prva dva sprata pirga koji su ušli u sastav glavnog ulaza u manastir. 2004 god. veliki požar je zahvatio paraklis Svetog Nikole i trenutno je u fazi obnove.
Pirg presvete Bogorodice
Pretpostavlja se da je pirg presvete Bogorodice bio izgrađen tokom 14.veka, na mestu tadašnjeg monaškog konaka i igumenarije. Danas postoje delovi ovog pirga u njegovoj osnovi do visine od 15 metara i temelju novog konaka. verovatno je srušen u toku zemljotresa u 16.veku kada i pirg Svetog Nikole. Ovaj pirg je bio odbrambenog tipa. Prikazan je na bakrorezima Hilandara iz 1751. i 1779.god.
της Σκέπης της Θεοτόκου: κάτω από το παρεκκλήσι (18ος αι.) διατηρείται η βάση γωνιακού πύργου του περιτειχίσματος, πιθανώς του 14ου αι.
PIRGOVI VAN UTVRĐENjA
Kavalarov pirg, greškom zvani Pirg kralja Milutina
 .jpg)
Ovaj pirg se prvi put pominje sredinom XVI veka kao Kavalarov pirg. Tek od kraja XIX veka se greškom počeo nazivati Milutinov pirg, što se održalo do danas. Ko je bio Kavalar(os), odnosno Kavalar ili kavolar, teško je reći, ima značenje reči "konjanik", pretpostavlja se da se naziv pirg odnosi na jednog pronijara koji je imao doživotni posed zbog službe caru Dušanu, a za koga se zna da je održavao veze sa svetogorskim manastirima. Po tome se može zaključiti, uz rezervu, da je Kavalirov pirg sagrađen pre 1350 godine.
Po predanju arnhimandrita Hilandarskog o.Prohora (16.vek): u toku opsade Sera od strane cara Dušana, na čelu udarnih Dušanovih snaga se nosila čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, a sa zidina grada je izvesni latin Kavolar, ratujući na Vizantijskoj strani, strelom pogodio ikonu i iz ikone je potekla krv, to su Srpski vojnici prihvatili kao poziv na osvajanje Sera i u istom trenutku se kapija grada raspala, Srbi su ušli u Ser i osvojili ga. Videvši ovo čudo, latin Kavolar je odlučio da bude ponizan sluga i vojnik caru Dušanu, koji ga je posalo u Hilandar, a on je zauzvart pošto ga je car pomilovao, dao sav svoj novac za izgradnju pirga iz osnove ili obnovu već postojećeg pirga na Savinom polju. Na osnovu ovog predanja od 16.veka se ovaj pirg naziva Kavalarov pirg.
Pirg je pravougaone osnove kojeg sačinjavaju prizemlje i pet spratova koji su povezani spiralnim stepeništem. Na poslednjem spratu se nalazila crkvica u kojoj se donedavno videli tragovi živopisa. Pirg je svetogorskog tipa sa pilastrima povezanim lukovima (izidanom opekom).Oko pirga je bio konak i kelija koji su nestali oko 1930 god. Ispred pirga se nalazi česma,Agiazma koja je izgrađena oko 1700 godine. Do danas se pirg sačuvao ceo, za razliku od kule u Hrusiji.
*A.Fotić. Kavalarov ili Milutinov pirg. Hilandarski zbornik 9.
Pirg Preobraženja- Metamorfosis
Iz istorijskih izvora poznato je još jedno hilandarsko spoljašnje utvrđenje - pirg Preobraženja, koji se nalazio kod skita Spasove vode. Njega je podigao kralj Uroš sredinom XIII veka da bi učvrstio odbranu Hilandara sa južne strane. U ovom utvrđenju je tokom druge polovine XIII veka živeo poznati književnik Domentijan. Tačno mesto gde se pirg nalazio moći će da otkriju tek arheološka iskopavanja.
Pirg Svetog Vasilija
Hilandarska katizma Svetog Vasilija je nekada bio manastir po imenu Paleomonastirio- Stari manastir. Osnovan je krajem 9.veka, a osnivač je bio monah Vasilije, učenik Svetog Jevtimija.
Kralj Milutin je između 1300. i 1302. godine podigao veliki pirg Hrusiju, verovatno u sklopu postojeće kelije ili utvrđenja na steni iznad samog mora u kojoj je neko vreme bila smeštena vojska kralja Milutina u svrhu odbrane Hilandara. To je malo, zasebno utvrđenje na jednoj steni na obali, s visokom, čvrstom kulom, na čijem je vrhu, dok nije srušen, bila kapela posvećena Svetom Spasu. Oko kule prostire se malo dvorište, opkoljeno visokim zidinama, a uz njega čvrsto građen arsenal za brodove. U dvorištu je Milutinov sin, kralj Stefan Dečanski, u trećoj deceniji XIV veka, sagradio hram s trodelnim oltarskim prostorom, jednom kupolom i pripratom s poprečnim svodom. Posvetio ga je Svetom Vasiliju, zbog čega se, od tog vremena, pirg Hrusija naziva i Sveti Vasilije. Kralj Milutin je, u više navrata, dodeljivao Hrusiji razna dobra i metohe, a izvojevao joj je i izvesnu nezavisnost od Hilandara. Hrusija je tada postala jedno od najmoćnijih i najvećih pristaništa na Svetoj Gori. Skit Svetog Vasilija je ekonomski veoma ojačao tokom 14.veka sa svojim vinogradima, pašnjacima, maslinjacima i voćnacima da je izdejstvovao nezavisnost od Hilandara i bio uvršćen kao manastir, a njegov starešina je upisan na visokom dvanaestom mestu hijerarhijske lestvice svetogorskih manastira. Manastir Svetog Vasilija je posedovao više metoha van Svete Gore, najveći od njih je bio u selu Kucovo. Iz legende na bakrorezu iz 1757.godine se navodi kao Stari manastir i tada se sastojao od crkve, pirga,13 prostorija-kelija, kuhinje i peći.
Pirg Hrusija ili Milutinov pirg
Na istočnoj strani brda mala Samarija, danas su vidljivi samo ostaci pirga Hrusija visine do 1 metra. Ovaj pirg je imao jaku odbrambenu moć i sa njega je bilo lako čuvati zaliv Svetog Vasilija, prilaz manastiru Hilandaru sa severne, morske strane.
Pirg Hrusija je izgradio kralj Milutin 1300.god.po molbi hilandarskog igumana Kiriaka, kako bi zaštitio manastir od razbojnika. Visoko iznad mora, kako govori Milutinova hrisovulja iz 1302.god. u kojoj nalazimo sve detalje o izgradnji, `gde im sazda pirg i na njemu crkvu Spasenja`... U kasnijem aktu iz 1348.god. se nalazi da je monah Antonije molio igumana Hilandara za blagoslov da izgradi keliju za sebe pored pirga Hrusija, koju je sagradio nakon blagoslova igumana. Starac je u njoj živeo do kraja života, a nakon upokojenja, kelija je pripala Hilandaru...Ovaj pirg je kralj Milutin darovao zemljom i mlinovima u mestu Kucovo-danas Evkarpia, na Strumi; zatim je kralj Milutin obavezao Hilandar da sve prihode iz manastira Sv.Nikite kod Skoplja, kao i metoha Tmorane, daje pirgu Hrusiji, i da ovaj pirg ima da bude pravno i ekonomski nezavistan od Hilandara, iako se nalazi na Hilandarskoj zemlji.
K. V. HVOSTOVA.VZAIMOOTNOŠENIЯ HILANDARSKOGO MONASTЫRЯ I NEKOTORЫH EGO METOHOV V XIV v. 33-40
U jednom prodajnom aktu iz 1332 god. pominje se da je Arsenije, iguman manastira Hilandara, kupio neki posed u Akubici, blizu manastira... Ovaj posed, Vasilijev pirg i manastir nalaze se otprilike jedan kilometar udaljeni od pirga Hrusije, na samoj morskoj obali. O njemu do sada u hilandarskim aktima nije bilo pomena.
Kod arhiepiskopa Danila koji je nesumljivo najbolje znao staru topografiju Hilandara, jasno kaže, da je Hrusija podignuta blizu staroga grada Samarij-na vrhu mora-, a to je mesto gde i dobro očuvana kula velikog pirga i lokalna tradicija pokazuju trag starog naselja. Vasilijev pirg i Hrusija dva su različita lokaliteta. na to ukazuju uostalom i dva različita imena. Zašto bi se Hrusija u toliko kraljevskih povelja i kod Danila jasno zvala tim imenom, kad se za ovaj drugi pirg kaže da se naziva Vasilijevim... Pirg Hrusija je imao i igumana Arsenija koji je za pirg kupio i ostavio mu naselje u Zoerovi i imanja ivirskog manastira. Zatim je car Dušan obdario ovaj pirg crkvom presvete Bogorodice u Lipljanu i trg u ovom gradu i selo Slovinje, planinu Mlečnu, vinograd u Suhogrlu, selo Gaidarohor, zaseoke Valavir, Kuculate i Prklište...
Pretpostavlja se da je ovaj pirg jako stradao u nekom od zemljotresa, pošto se nalazio na strmoj padini, a da je kamena građa, nakon rušenja pirga iskorišćena za podzidove maslinjaka i obnovu manastira Sv.Vasilija, koji se nalazi na 1 km zapadno od ovog pirga. Vasilijev manastir je postao naslednik ovog pirga, dok je Hilandar, vremenom preuzeo sve metohe pirga Hrusija, a kasnije i sve metohe pirga Svetog Vasilija.
više na. Vl.Ćorović: Sveta Gora i Hilandar,131-135
+Vl.Ćorović: Sveta Gora i Hilandar, 109
Albanski, Arbanaški, Arnautski pirg
 
Nedaleko od skita Svete Trojice na Spasovim vodama, nalaze se ruševine Arbanaškog ili Albanskog pirga. Nema tačnih podataka kada je nastao pirg Svetog Georgija ili Arbanaški pirg i ko ga je sagradio, verovatno su spisi nestali u nekoj nedaći ili ih je pojeo zub vremena. Ovaj pirg je otkupio Ivan Kastriot oko 1430.godine, otac Đorđa Kastriota Skenderbega- vođe Arbanasa, Albanaca, da bi se tu po potrebi mogao skloniti. Ivan Kastriot i njegov mlađi sin Repoš su se zamonašili u Hilandaru i nakon upokojenja su sahranjeni u hilandarskom katolikonu. Inače su Srbi Kastriote bili veliki ktitori Hilandara i svojim adelfatima su ga značajno pomagali. Po upokojenju monaha Kastriota, pirg je po ugovoru vraćen manastiru Hilandaru. Albanski pirg je uživao zaštitu i pomoć Vlaških vojvoda u 16.veku. Tako je vojvoda Radul od Afumacija podigao i keliju ili crkvu Svetog Nikole u krugu ovog pirga. Ovaj pirg je imao svoje obitelji kojima je pripadao tzv. Jerusalimski tipik po kojem su se upravljali. Krajem 17.veka u ovom pirgu je boravio starac Petronije zaslužan za povezivanje više knjiga. Na bakrorezu iz 1757.godine ovaj pirg se prikazuje kao dobro organizovana utvrda sa odbrambenim zidom koji je opasavao pirg i više zgrada uz njega.
Od pirga, osnove oko 6 h 7 metara, očuvani su zidovi, do visine oko 5 metara, koji su bili ojačani pilastrima. Njegova namena je bila da čuva prilaze manastiru sa kopnene strane. Pretpostavlja se da je u samom pirgu bila crkvica posvećena Svetom Đorđu.
Pirg Paleomonastirio-
starog manastira ili Granična kula
Vizantijska ili Hilandarska granična kula-pirg se nalazi na granici Hilandara sa Zografom, na Hilandarskoj zemlji na jednom uzvišenju u blizini pećine svetog Kozme i nedaleko od pešačke staze koja spaja manastir Hilandar i manastir Zograf.
Smatra se da je pirg bio sastavni deo zidina Paleomanastira, ili starog manastira. Po istraživanju vizantologa i drugih stručnjaka, na kuli se mogu razlikovati dva perioda njene izgradnje: prvi period je XI vek ( po mišljenju pojedinih stručnjaka, ova kula pripadala je nekom rano-vizantijskom manastiru u čijoj je blizini bila) i drugi period je od XII do ΧIV veka (pozno-vizantijski) vreme srpske obnove Hilandara, jer po načinu dogradnje istovetne su pirgovima u okviru manastira Hilandar, kada je kula ponovo bila u upotrebi i to verovatno kao osmatračnica i/ili odbrambena kula za manastir Hilandar. Ostale pojedinosti o vizantijskoj / graničnoj kuli su veoma oskudne i čekaju buduća vremena da se razotkriju.
Pirg kralja Milutina- Tipikarnica, Kareja
Prve vesti o boravku srpskih monaha u središtu Svete Gore vezane su za život Isposnice koju je u neposrednoj blizini Protata, odmah nakon osnivanja Hilandara, podigao Sveti Sava srpski i posvetio svome zaštitniku istog imena, Svetom Savi Osvećenom, da bi se u njoj posvetio strogom isposništvu. Kelija je dobila posebno mesto u ustrojstvu Svete Gore i svojevrsnu nezavisnost koja je, uz pravila o načinu života, utvrđena posebnim tipikom, KAREJSKIM TIPIKOM, čiji se original u vidu pergamentnog svitka nalazi danas u riznici Hilandara. Po ovom tipiku, ova kelija se još naziva i Tipikarnica. Sam Sveti Sava se starao da Isposnicu obezbedi imanjima, pa je i prilikom poslednjeg boravka u Kareji, u leto 1229.godine, u želji da zasadi vinograd, za 300 perpera kupio zemljište manastira Svetog Dimitrija.
O isposnici su se starali i srpski vladari i drugi ktitori, pa je tokom vekova mnogo prepravljana. Od kule koju je podigao kralj Milutin 1316.godine i crkve Svetog Nikole uz isposnicu-keliju, koja je u devetoj deceniji XVII veka sagrađena izdatkom temišvarskog episkopa Mihaila, danas nema traga.
Pirg i manastir Kalitsa
svetlopis iz 2016.god
Manastir i pirg na Kalitsi je smešten na levoj obali reke Kalitsa ,neposredno iznad ušća reke Kalitsa u more, u podnožju poluostrva Arapis. Pripada starijoj grupi manastira, pretpostavlja se da je postojao još u 10.veku i da ga je Romelijski car Komnin Anđeo zajedno sa manastirima Mileje darovao sv. Simeonu Mirotočivom. Danas su od manastira ostali istočni zidovi, oltara, delovi naosa i temelji priprate.
svetlopis iz 2016.god.
izvori:της Καλίτσας: ερείπιο πύργου (11ος αι.). (http://trelogiannis.blogspot.com/2010/06/122.html)
http://agioritikesmnimes.blogspot.com/2015/08/7008.html
(istraživanje je u toku)
Pirg Svetih mučenika
Ovaj pirg se nalazio negde u blizini man.Hilandara. Ova spomen kula sagrađena je između 1316 i 1356 god. Spominje se u nekoliko spisa iz man.Hilandara i man.Vatoped. Pretpostavlja se da je jedna od više ruina koje se i danas vide u okolini man.Hilandar, ali se nezna tačno koja. Preostaje da arheološka istraživanja potvrde njegovo postojanje i utvrde lokaciju.
izvor:των Άγιων Ακίνδυνων (=του Άγιου Ακίνδυνου): μνημονευόμενος πύργος, ο όποιος κτίσθηκε μεταξύ των ετών 1316 και 1356· ίσως να προϋπήρχε. (http://trelogiannis.blogspot.com/2010/06/122.html)
Pirg Kruna
Ovaj hilandarski pirg se nalazi na 1km severo-zapadno od Jerisosa, uz magistralni put koji vodi ka Stavrosu. Smatra se da je dobio ime po Skala Koroni koji je postojao u njegovoj blizini, pa ga i danas Grci nazivaju Kruna pirgos.
Vrema nastanka pirga je 13.vek kako smatraju pohedini grčki arheolozi. U vreme izgradnje nalazio se u tada zvanoj oblasti Arsenikeja. Μετόχι Ζωοδόχου Πηγῆς Ἱερισσοῦ Μονῆς Χιλιανδαρίου. Στά Βυζαντινά χρόνια ἡ περιοχή λεγόταν Ἀρσενίκεια.
Pirg je bio okružen visokim zidinama, koje se i danas vide, a koje su u polusrušenom stanju. Po turskim dokumentima se vidi da je pirg postojao još u XV veku i da je tada bio u ataru sela Skala Koroni i da je pripadao manastiru Hilandar zajedno sa okolnom zemljom. Još u to vreme se radilo o utvrđenju sa par zgrada i pirgom koji su bili okruženi visokim zidinama. Po turskim dokumentima celokupno utvrđenje je manastir izgubio 1542 god. i to stanje je bilo sve do 1719 god. kada je man.Hilandar ponovo otkupio Pirg sa utvrđenjem i okolnom zemljom od seljaka. 1765 god. man.Hilandar prodaje celokupno utvrđenje okolnim seljacima, sve do 1821 god. kada je izbio požar i pirg se u velikoj meri urušio, a utvrđenje je bilo potpuno napušteno zajedno sa okolnim kućama, štalom. Sredinom XIX veka u više dokumenata se navodi da je man.Hilandar povratio vlasništvo nad ovim utvrđenjem i da je u par navrata radio obimne radove kako bi ga obnovio i aktivirao manastirsku ekonomiju.
Danas je kula visoka 12 metara, sa okolnim zidinama visine do 4 metara. Ima tragova objekata koji su se nalazili unutar i u okolini utvrđenja, a samo utvrđenje se nalazi uz magistralni put. I danas je u vlasništvu man.Hilandara.
izvor:http://www.stagira.gr/site.php?&file=information.xml&catid=81
- + http://www.dimosaristoteli.gr/gr/sights/krouna-tower (dodatak)
Pirg Svetog Jeftimija, Paleokastro
Ostaci ovog pirga sa okolnim utvrđenjem se nalazi na obali Jerisoskog zaliva u oblasti zvanoj Tesalonikes. Po nekim dokumentima smatra se da je ovaj pirg zajedno sa utvrđenjem sagrađen između 1018 god. i 1029 god. Nalazi se na Hilandarskom metohu Kumica, na oko 2km od granice Svete Gore prema Nea Rodi.
izvor:http://agioritikesmnimes.blogspot.com/2012/06/1485-122.html
Srpski pirg
Ovaj pirg se nalazio u okviru nekadašnjeg metoha Tripiti, 2 km južno od mesta Nea Roda. Posvećen je Svetom Nikoli. Postojao je sve do 19.veka, kada su mu bili vidljivi temelji. Inače je bio u funkciji odbrambene kule sve do kraja 16.veka, kako se pretpostavlja.
*istraživanja su u toku
DODATAK ZA PIRGOVE
Ovaj pirg se prvi put pominje sredinom XVI vekakao Kavalirov pirg. Tek od kraja XIX veka se počeo nazivati Milutinov pirg, što se održalo do danas. Ko je bio Kavalar(os), odnosno Kavalar ili kavolar, teško je reći, ima značenje reči "konjanik", pretpostavlja se da se naziv pirg odnosi na jednog pronijara koji je imao doživotni posed zbog službe caru Dušanu, a za koga se zna da je održavao veze sa svgetogorskim manastirima. Po tome se može zaključiti, uz rezervu, da je Kavalirov pirg sagrađen oko 1350 godine.
Pirg je pravougaone osnove kojeg sačinjavaju prizemlje i pet spratova koji su povezani spiralnim stepeništem. Na poslednjem spratu se nalazila crkvica u kojoj se donedavno videli tragovi živopisa. Pirg je svetogorskog tipa sa pilastrima povezanim lukovima (izidanom opekom).Oko pirga je bio konak i kelija koji su nestali oko 1930 god. Ispred pirga se nalazi česma,Agiazma koja je izgrađena oko 1700 godine. Do danas se pirg sačuvao ceo, za razliku od kule u Hrusiji.
- See more at: http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=102#sthash.1ytkg4Ec.dpuf
|
.jpg)
