Manastir Filotej

(Blagovesti, na dan 25. Marta)

Mnogi poklonici koji su pohodili manastire Svete Gore mišljenja su da je predeo u kome leži manastir Filotej najlepši od svih. Okruženje svih manastira odlikuje se izuzetnim prirodnim lepotama, ali okolina Filoteja po mnogo čemu je izuzetna. Manastir je sagrađen na visoravni obrasloj zelenilom, 533 metra iznad mora, okružen gustom šumom i sa obiljem pitke vode. Okrenut prema pučini, gde se u daljini za vedrih dana naziru obrisi ostrva Lemna i Imbra. Istorija Svete Gore beleži da se Filotej prvi put pominje u jednom aktu prota Nikifora iz 1015. Godine. Na tom dokumentu među potpisnicima je i „Georgije, monah i iguman Filoteja.” Na osnovu ovog, ali i drugih dokumenata može se zaključiti da je manastir osnovao neki Filotej, možda još krajem X veka. Ukazom patrijarha Dimitrija opštežiće je uvedeno 1973. godine, a bratstvo je danas veoma brojno. U samom manastiru živi više od sedamdeset, a u skitovima i kelijama još oko pedeset monaha.

Glavna crkva, posvećena blagovestima sagrađena je 1746.godin, a na temeljima pređašnje, iz XVI veka.

katolikon

Najveća dragocenost Filoteja bez sumnje jeste ikona Bogorodice Glikofiluse (Umiljenije), koja se nalazi na levom mermernom ikonostasu glavne crkve. Danas je ona jedna od najpoštovanijih ikona na čitavoj Svetoj Gori, pokrivena je teškim okovom od plemenitih metala. Drugi dragulj Filoteja predstavlja čudotvorna ikona Bogorodice Gerontise, koja je čudesnim putem dospela u manastir iz Nigrite. Riznica Filoteja čuva čestice časnog krsta, desnu ruku svetog Jovana Zlatoustog sa ostacima telesnog tkiva, lobanju prepodobnog Luke Stiriota, mošti drugih svetitelja, dragocene krstove, odežde i crkvene sasude raznih vrsta, kao i krst cara Dušana.

U zidinama manastira ima četiri, a van njih još šest paraklisa, koji su izgrađeni u novije vreme. Filoteju pripadaju dve kelije u Kareji, od kojih ona posvećena Kozmi Etolskom služi kao boravište predstavnika manastira u opštini. U blizini manastira ima još dvanaest kelija koje su danas uglavnom nenastanjene.

Čudotvorna ikona Bogorodice Umiljenje, Glikofilusa

Čudotvorna  ikona presvete Bogorodice umiljenje nalazi se u manastiru Filotej.

Za vreme cara Teofila ikonoborca, jedan plemić po imenu Simeon, imao je ženu pobožnu i ukrašenu vrlinama, koja se potajno poklonila svetim ikonama. Ova hrišćanka čuvala je u svom domu ovu čudotvornu bogorodičinu ikonu. A beščasni ikonoborci su u to vreme svuda vršili pretrage, kako bi pronađene svete ikone predali plamenu. Tada je ova čestita žena pod pritiskom svoga muža, takođe ikonoborca, bila prinuđena da ikonu ukloni iz svog doma. Sišavši na obalu ispred kuće, ona je celivala sa bolom u srcu i mnogim suzama, i prizivajući vladičicu Bogorodicu da je sačuva, spustila je u more u nadi da će ponovo moći da je se nasiti kad se stiša ikonoboračko ludilo. Ikona je ostala uspravna plivajući čudesno po vodi. Poklonivši joj se, žena se vrati svojoj kući blagodareći majci božijoj. Preplivavši čudesno more Marmarasa, Helespont i Egejsko more, ikona je stigla u pristanište svetog manastira Filoteja, otkrivši igumanu da siđe i da je dočeka. Ispunjen beskrajnom radošću zbog ovog dragocenog blaga, iguman se spusti sa ostalim ocima u pristanište, načinivši litiju; ugledavši čudesnu ikonu obasjanu božanstvenom svetlošću, on priđe i uzme je u svoje ruke. Na tom mestu izbio je izvor lekovite vode, koji još uvek postoji. Onda je oci sa psalmima i himnama, svećama i tamjanom, odnesu u sveti manastir i postave je na mesto na kome do danas stoji. Od tada pa do danas svakog ponedeljka svetle nedelje u znak sećanja na čudo, litija ide do izvora, gde se osveštava voda. Kažu da je ova ikona jedna od sedamdeset ikona koje je živopisao sveti jevanđelist Luka. Nebrojena je čuda satvorila, koja je nemoguće opisati, od kojih navodimo samo neka.

Mnogo godina po dolasku ikone u manastir, srpski kralj Stefan Dušan osvojio je Makedoniju i Solun, stigavši do same Svete Gore. U to vreme manastir Filotej bio je nastanjen bugarskim monasima, koji su i dalje po starom običaju silazili na izvor u ponedeljak svake svetle nedelje. Poštujući sa pobožnošću ovu svetu ikonu, oni su je iznosili na litiju i osveštavali vodu. Pošto je međutim izvor bio dosta udaljen od manastira, ostajali bi da ručaju, pa se tek onda vraćali u manastir, pojući i hvaleći vaskrslog Hrista i vraćajući ikonu na njeno uobičajeno mesto. Jedne godine monasi su se toliko najeli i zapili, da su po svršenoj litiji pospali kraj izvora. Probudivši se, oni pođu po svetu ikonu u nameri da se sa njom vrate nazad u manastir. Ikona je međutim ostala nepomična, izobličavajući njihovo bezumlje i nestašluk, ali i nepoštovanje prema samoj Bogorodici. Monasi su tada došli sebi, pa su sa suzama pripali ikoni prosivši oproštaj. Milostiva bogorodica uslišila je njihove molitve i sveta ikona se podigla sa tog mesta. Onda su se monasi sa velikom radošću vratili u manastir, ali je od tada više nisu iznosili na litiju iz velikog straha.

Ikona presvete Bogorodice Slatkoljubive (Umiljenje) stoji na stubu leve pevnice u sabornom hramu manastira Filoteja.

(), (atl.)-ikone