Vukanovo jevanđelje

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

Vukanovo jevanđelje je jedno od najstarijih i najvažnijih spomenika srpskog jezika. To je takođe jedini raški spomenik iz tog vremena. Ono se čuvalo na Svetoj Gori u karejskoj ćeliji svetog Save. Odatle ga je u Rusiju odneo Porfirije Uspenski i ono se i danas nalazi u Sankt Peterburgu u njegovoj Nacionalnoj biblioteci. Daleko je skromnije ukrašeno nego Miroslavljevo jevanđelje.

Nastalo je u Raškoj u vreme kada je vladao Vukan Nemanjić (najstariji Nemanjin sin). Posle Nemanjine smrti došlo je do sukoba braće zbog prestola. Mislilo se da je jevanđelje posvećeno Vukanu, ali danas se većina istraživača slaže da je ono napisano ranije, u vreme prve vladavine Stefana Prvovenčanog (1196-1202). U tom zapisu starca Simeona bila je posveta Stefanu, a kada je Vukan zavladao i Stefan bio proteran, izgrebano je Stefanovo ime i napisano Vukanovo. Zapis starca Simeona morao je nastati pre 1202. jer je Vukan tad zavladao Raškom.

Ovo je izborno jevanđelje i pripada novom, Mstislavskom tipu (vezan za rusku tradiciju). Većina potonjih jevanđelja je ovog tipa. Rukopis je većim delom sačuvan, ima 189 listova, nedostaju samo manji delovi. Učestvovalo je 8 pisara, ali nisu svi dali jednak doprinos prepisivanju ovog dela. U prvom delu (1/6 rukopisa) smenjuju se pisari, a nakon toga imamo samo jednog - starca Simeona. Ovo upućuje na to da je posao počeo u nekoj pisarskoj radionici, a kasnije nastavio verovatno u manastirskoj pisarskoj radionici. U zapisu Simeon kaže da je posao završio u Peći u gradu Rasu. Peć se odnosi na pećinu. Ras je bio utvrđen grad, ispod njega su monaške pećine, isposnice.

Fototipsko izdanje je iz 1967. godine, a izdao ga je Josip Vrana. Fototipsko izdanje treba da bude kao original - u istom formatu, baš kako je ono zaista izgledalo. Ovo fototipsko izdanje je u smanjenom formatu i druge je boje.

Pisari (8) pripadaju različitim tradicijama. Glavni pisar (starac Simeon) koristi u velikoj meri ligature, što je odlika raške pravopisne škole, kao i „debelo jer“ koje drugi pisari nisu imali.

Vukanovo jevanđelje je prepisano sa dva predloška. Prvi predložak je znatno arhaičniji i većina istraživača se slaže da je to morao biti staroslovenski arhaični predložak. Drugi deo je prepisan sa nekog drugog predloška, ali tu se istraživači ne slažu da li je u pitanju predložak ruske ili makedonske provencijencije.