|
(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013
Kelije u Kareji Kelije u hilandarskoj dolini Kelije Velikog Ziga
Hilandar sa svoja 13 paraklisa/crkava, velikim brojem kelija, oko 40* na Svetoj Gori, tri velika aktivna i više neaktivnih metoha u Grčkoj, i sa više svojih metoha u Srbiji i Makedoniji po bogatstvu i imanjima, danas zaostaje samo za Velikom Lavrom.
*okvirni broj, koji obuhvata aktivne kelije i ekonomske objekte (za tačan broj kelija, istraživanja su u toku)
Kelije u Kareji
U okolini Kareje na prisojnim padinama sa plodnim zemljištem i šumama, vremenom je niklo puno kelija koje su nastanjivale male skupine monaha. Najstarije među njima spominju se već u srednjovekovnim dokumentima Protata i pojedinih manastira, a docnije ih, u većem broju, navode turski poreski defteri. Prvi zbirni pregled dobara u tom delu Svete Gore vezan je za odluku Porte o oduzimanju manastirskih imanja i njihov otkup 1568/9.godine. Bratstva su tada, nakon uplate odgovarajuće sume, mogla da pribave hududame-izvode iz katastarskih knjiga, overene od carigradskog kadije, koji u im potvrđivali posede i beležili njihove granice. Već 1570.godine, sa predstavnicima drugih manastira, Hilandarci su dobili akt koji je, pored ostalog, svedočio da manatir u središtvu Svete Gore poseduje 14 kelija. Njihovi nazivi nisu pojedinačno navedeni, ali je sinornama označila zajedničke međe zemljišta na kojem su bile razmeštene. Tokom vremena, njihov broj se uvećavao, pa je prilikom prodaje kelija u Kareji 1661.godine Hilandar otkupio 24. U turskom popisu iz 1765.godine zabeleženo je da mu pripada čak 28 kelija, one kelije koje su imale više prostorija su se nazivale i konacima ukojima su boravili hilandarci kada su posećivali Kareju u toku vršenja administrativnih obaveza. Ovbe brojne hilandarsk kelije su posedovale ukupno i 78 dunuma vinograda, 11 dunuma bašti, 915 stabala maslina, 90 dunuma leskara, 231 košnicu i 7,5 dunuma livada po popisu iz 1765.godine. One se u približnom broju spominju i početkom ΧΧ veka. K.Vlahos 1903.godine kaže da Hilandar ima u Kareji 24 kelije, a nešto kasnije, 1909, iguman Metodije Milovanović u svom pregledu nabraja 26, od kojih u okolini Kareje 23.
Prve vesti o boravku srpskih monah u središtu Svete Gore vezane su za život isposnice koju je u neposrednoj blizini Protata, odmah nakon osnivanja Hilandara, podigao Sveti Sava srpski i posvetio svome zaštitniku istog imena, Svetom Savi Osvećenom. Kelija je dobila posebno mesto u ustrojstvu Svete Gore i svojevrsnu nezavisnost koja je, uz pravila o načinu života, utvrđena posebnim tipikom. Sam Sveti Sava se starao da isposnicu obezbedi imanjima, pa je i prilikom poslednjeg boravka u Kareji, u leto 1229.godine, u želji da zasadi vinograd, za 300 perpera kupio zemljište manastira Svetog Dimitrija.
Hilandarske kelije u Kareji
Hilandarske kelije u Kareji su:
26. Kelija rođenja Bogorodice, Flaska, nekada uticajni manastir
29. Hilandarska kelija Svetog Andreje, od 1960 god. u posedu manastira Ksenofont. U prizemlju ove kelije je bila pošta
50. Kelija Svetih Arhangela
51. Kelija Svetog Georgija
52. Kelija Svetog Save Osvećenog, Tipikarnica
53. hilandarski mlin
54. Kelija, konak Svete Trojice (man. Pantelejmon/ man.Hilandar)
55. Konak Svetog Save srpskog
56. Kelija/skit Svetog Ignjatija Antiohijskog (man. Pantelejmon/ man.Hilandar)
57. Kelija Svetog Tome, paraklis
58. Kelija Svetog Nikole, Vrahnitu
59. Kelija Svetog Dimitrija
-- Kelija Merkurio, Merkureva, o njoj se danas veoma malo zna zbog nepostojanja dovoljno dokumenata o njoj u Hilandarskoj arhivi, što ne znači da nema dokumenata koji govore o njoj u nekim drugim svetogorskim manastirima. Mitropolit Drame Neofit se u nju povukao sa dvojicom slugu. Kada je mitropilt umro, hilandarci su od slugu zatražili da seisele i da se hilandaru vrati kelija, jer je ona samo privremeno ustupljena putem zakupa. Sluge to nisu htele pa je zbog toga ceo sučaj dospeo pred siderokavsijskog kadiju, koji odlučuje 1582.godne i sudskim putem je vraćena Hilandarcima. Kelija se pod ovim imenom ne nalazi u detaljnom popisu Hilandarskih kelija u Kareji, sačinjenom početkom 20 veka. Imajući u vidu da je u njoj bio nastanjen mitropolit, može se zaključiti da je ova keija bila reprezentativna i raskošna građevina. danas se samo pretpostavlja, na osnovu samo hilandarskih dokumenata, koja od današnjih kelija je nekada bila kelija Merkurio.
(af -267)
Hilandarske kelije u hilandarskoj dolini
Važno je da se napomene, da manastir Hilandar drži oko 1/3 ukupne zemljišne površine Kareje sa njenom okolinom. Na hilandarskoj zemlji u Kareji i okolini se danas nalazi oko 30 kelija i oko 55 manjih i većih objekata različitih namena. Na hilandarskoj zemlji se nalaze izvori vode koji su jedini za Kareju i okolinu i velike površine pod šumama locirane severno od Kareje.
Značajna je tzv. Hilandarska dolina, nazvana zbog toga što se u njoj nalazi oko 20 kelija, od kojih 15 pripadaju Hilandaru, a smeštena je nešto severnije od Skita Svetog Andreje.
Nema, inače ranih vesti o izgledu i stanju hilandarskih kelija u okolini Kareje, jednostavnih i bez utvrda. Njihov skromni inventar bio je manje privlačan za gusare, čiji su upadi povremeno potresali život monaha.
U nastojanju da se najstarija imanja u tom kraju prepoznaju i pre nego što im se položaj jednom kartografski utvrdi, treba učiniti pokušaj da se za njih vežu neke od kelija koje su nam poznate.
Hilandarske kelije hilandarske doline su:
Kelija Preobraženja, Paterica
Kelija rođenja Presvete Bogorodice, Maruda
Kelija uspenja Presvete Bogorodice, Molivoklisija
Kelija Svetog oca Nikolaja, Burazeri
Kelija/skit Svetog Jovana Bogoslova
Kelija Svetih Arhangela, Savina
Kelija/skit Svetog Jovana Zlatoustog
Kelija Svetog Nikole, Barbera
Kelija Blagovesti, Evangelismu
Kelija Svetog Jovana Krstitelja
Kelija Svetih Apostola, nekada uticajni manastir Alipiu
Kelija Svetog Dimitrija, Trigonadon
Kelija Svete Trojice (man.Hilandar/man.Iviron)
Kelija Sveta tri jerarha
i još oko 8-10 kelija...
Hilandarske kelije Velikog Ziga i Vigle*
* većina prikazanih objekata je u funkciji i to su kelije i ekonomski objekti
Kelije u oblasti Velikog Ziga su do XVIII veka bile brojne, a onda sa opadanjem broja monaha mnoge kelije se gase, a vremenom se urušavaju, tako da se danas mogu videti samo ruine ili temelji ovih objekata. Danas je prisutno, oko 15 aktivnih kelija na Hilandarskoj zemlji u oblasti Velike Vigle i Velikog Ziga.
Hilandarske kelije Velikog Ziga i Velike Vigle su:
Kelija Svetog Atanasija, Jovanica
Kelija/skit Svete Trojice, Spasove vode
Kelija na Maloj Jovanici
Kelija Svetog Save i Svetog Simeona
Kelija Svetog Filipa
Kelija Svetog Stefana, na Samariji
Kelija Papa Konaki
Kelija/skit Svetog Vasilija, Hrusija
Arsana Svetog Vasilija
Arsana Velika Jovanica
i još oko 5 aktivnih kelija...
15 kelija u Hilandarskoj dolini sa 10 kelija u samoj Kareji kao i oko 15 kelija u oblasti Velikog Ziga, Hilandar poseduje ukupno oko 40 kelija, od kojih je većina aktivna. Pored ovog broja kelija, Hilandar poseduje i oko 20-40 kelija koje se danas vode kao ruine, a uglavnom su smeštene u oblasti Velikog Ziga i Vigle, u okolini Kareje i u oblasti Halkidike.
(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013
|
O Hilandarskim kelijama
