Mađupnica, kujna

Hilandar je odmah posle obnovedobio i svoje unutrašnje uređenje, za koje je najtešnje bio vezan  program po kome se manastir dizao. On je građen kao opštežiteljni (kinovijski) manastir, zbog čega je morao da ima, pre svega, zajedničku trpezariju u kojoj su monasi obedovali. Bila je takođe neophodna i zajednička kujna (mađupnica), u kojoj se za sve monahe kuvalo isto jelo. Najzad, morao je imati i hlebarnicu (pekaru), u kojoj se mesio i pekao isti hleb. S druge strane, pošto se hrana pripremala za sve, monasima nije bilo dopušteno da sebi odvojeno gotove jelo  u kelijama, pa zato u njima nije ni bilo prostorija kao što su kujne i ostave. Manastir je morao imati i posebne odaje u kojima su prerađivane i čuvane namirnice-dohije za preradu maslinovog ulja, špodrume za piće, žitarice, prostorije za preradu i čuvanje ribe, soli itd. Jedino je bolnica imala svoju posebnu kujnu i u njoj se jelo spremalo samo za bolesnike.

Opštežiteljno (kinovijsko) uređenje, koje je Sveti Sava propisao za Hilandar, nije se nažalost zadržao kroz čitavu njegovu osmovekovnu istoriju. Manastir ga je kasnije napustio i prešao na posebnožiće (idioritmiju), a to se izrazilo i u njegovoj izgradnji. U periodu idioritmije nije više bilo potrebe za velikom zajedničkom trpezarijom. Ona se koristila samo izuzetno, prilikom dva najveća hilandarska praznika- o manastirskoj slavi Vavedenju Bogorodice i o Svetom Savi. Svako monah je, inače, za sebe u svojoj keliji, spremao hranu. Ostali su samo zajednički magacini i podrumi za čuvanje i prepradu namirnica i pečenje hleba.

Ovakvo stanje je potrajalo sve do pred kraj 20.veka kada se u Hilandar ponovo uspostavlja opštežiće i kada trpezarija kao i mađupnica (zajednička kujna) ponovo počinju da funkcionišu u pravom smislu i nameni, samo ovoga puta svakodnevno i kako za monahe tako i hodočasnike.

Mađupnica se nalazi između pirga Svetog Đorđa i trpezarije, prizidana je uz njih, tako što mje jedan  njen zid iskorišćena zapadna strana pirga, a za drugi spoljni zid trpezarije.  Ostale strane mađupnice  su slobodne i okrenute potoku. Iz odnosa ovih zidova, jasno proizilazi da je mađupnica sazidana tek posle pirga Svetog Đorđa i trpezarije. Mađupnica je funkcionalno, tamo gde joj je imesto ,pa je preko jednog drvenog trema, koji počiva na njenim donjim delovima, u neposrednoj vezi sa trpezarijom.

Mađupnica ima podrum koji je pretvoren u cisternu,. To je i najstarija Hilandarska cisterna. Ima dva međusobno vezana odeljenja koja čine celinu. Veći prostor je širok 5,18m, a dugačak 6m. Na sredini je stubac preseka 0,56m h0,96m. Preko njega su prebačeni polukružni lukovi koji nose poluobličaste svodove. Tim svodovima je presveden manji deo cisterne.  Njeni luci i svodovi su zidani opekom, a zidovi kamenom. Deo cisterne je nagnuta radi čišćenja i oticanja vode. Zidovi su malterisano do početka svodova posebnim vodonepropusnim  malterom. Lučna i svodna konstrukcija cisterne predstavlja lep primer srednjevekovne arhitekture.

Mađupnica je približno  kvadratnog oblika, sa četiri prislonjena luka. Oni nose kube čija je sredina otvorena, iz nje je izveden visoki dimnjak, danas upola niži od prvobitnog. Spolja je osmostran  i ozidan opekom. Strane su mu pod malim nagibom. Veličina mađupnice je približno 6.50h7.0m.

Njeno unutrašnje uređenje je sada izmenjeno. Umesto starog i otvorenog ognjišta postavljen je veliki štednjak,. Posle zidanja stare trpezarije, ispod nje je načinjena jedna prostorija koja je postala sastavni deo mađupnice. To je usprema. U njoj se  čuvaju sudovi,, tanjiri, čaše, krčazi i sl.

Zidovi mađupnice zidani su pritesanim i lomljenim kamenom, a luci opekom.

- 5. GS. Man.Hilandar

 mađupnica, kujna