(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i pitanja pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013
Na jednom mestu je Sveti Sava napisao da ne gradi Hilandar sebe radi, već zbog svoga naroda, jer gde će se sveštenstvo bolje obučiti nego na Svetoj Gori i odakle će lepše dogmu u Srbiju preneti nego sa Svete gore. Podignut kao obrazovni centar, Hilandar i danas projektuje duboku predanost molitvi i zrači moćne energije, kako su i zamisli njegovi graditelji, Stefan Nemanja i sin mu Sava, srpski svetitelji.
Ne čuva se u Hilandaru samo materijalno blago, njegove riznice su i objekti, istorija i arhitektura, petnaest njegovih svetitelja, više stotina igumana srpskih manastira koji su tamo obrazovani, nekoliko mitropolita, tri patrijarha za koje znamo i ko zna koliko vladika. Riznice su molitvena atmosfera, sve što je tamo napisano i urađeno, radi Hilandara i radi nas, jer je to misija ovog manastira.
Na jednoj ikonici u isposnici Svetog Save predstavljeno je sedam hilandarskih svetitelja ali je broj monaha koji su svetošću svog života duhovno zasvetleli u Hilandaru znatno veći. Pre svih tu su Sveti Simeon Mirotočivi, i Sveti Sava I potonji Arhiepiskop, sledi Sveti Sava II, Sveti Joanikije II, Sveti Jevstatije I, Sveti Sava III, Sveti Nikodim I i Sveti Danilo I. Osim Svetog Save I svi su bili hilandarski igumani. Patrijarsi, Sveti Jefrem i Sveti Makarije, Prepodobni Sisoj Sinaid, Nikodim Tismanski, Rafailo Banatski i prepodobno mučenici Kiril, Damaskin Gabrovski i Onufrije Hilandarski. Sabor hilandarskih svetitelja praznuje se od 1980. godine svakog 13. jula po starom, odnosno 26. jula po novom kalendaru.
Manastir Hilandar dao je i veliki broj episkopa, arhiepiskopa i patrijarha, arhijereja SPC. Otac Dositej naglašava da je od dvanaest arhiepiskopa srpskih deset bilo sa Hilandara.
O Hilandarskim starcima i svetiteljima, Dušan Milovanović
Hilandarci- arhijereji Srpske pravoslavne crkve
...Bila je to tradicija započeta ovde i dugo, vekovima negovana: da Hilandarsko bratstvo bude kolevka čelnika Srpsk pravoslavne crkve.
Iz te kolevke dobili smo svog prvog arhijereja. Odavde je osnivač prvog Hilandarskog bratstva, sada već arhimanrit Sava Nemanjić, krenuo u Nikeju i uspeo da ostvari svoju nameru-podržavan od svog brata kralja Stefana, da od Vaseljenskog patrijarha uz saglasnost cara izdejstvuje autokefalnost Pravoslavne crkve u Srbiji. Tako je u prisustvu cara Teodora I Laskarisa patrijarh Manojlo I Sarantin Haritopulos hirotonisao Savu za arhiepiskopa 1219.god. u crkvi Svete Sofije u Nikeji.
Hilandarski monah Sava bio je tada prvi i jedini arhijerej naše Crkve. On će biti taj koji će kao arhiepiskop Sava I odabrati i hirotonisati prve episkope autokefalne Srpske pravoslavne crkve, poslati ih u svih 9 novoosnovanih eparhija da šire i učvršćuju pravoslavlje. U desetoj eparhiji Žičkoj-arhiepiskop je bio istrovemeno i na čelu episkopije...
Zna se da su većina hirotonisanih episkopa 1220.god. u Žiči, bili iz redova Hilandaraca. I to će biti tradicija; Hilandarski monasi biće često pozivani da ukrase arhiepiskopski i patrijaršijski tron...
Nije to bilo slučajno. Svetogorsko monaštvo je bila velika škola uzornog monaškog života i oobrazovanja koji su ovladali mnogim znanjima tadašnje vizantijske učenosti i kulture. A uz sve to: čvrste u svom monaškom zavetu, bogorazumne, bogobojažljive i časne crnorisce, oduševljene pravoslavce.
Tako je posle Save I od 1219 do 1233. god. treći po redu srpski episkop bio opet Hilandarac Sava II, bratanac Save I, sin kralja Stefana Prvovenčanog-Predislav 1263-1271.god...
Sledeći Hilandarac arhiepiskop je Joanikije I 1272-1276.god. učenik Save II koji je bio iguman Hilandara do 1260.god. potom iguman Studenice do 1272.god. sa čijeg mesta je hirotonisan za srpskog arhiepiskopa. Potom arhiepiskop srpski ponovo postaje Hilandarac Jevstatije I od 1279-1286.god. koji je bio iguman Hilandara od 1262 do 1265.god.
Potom će 4 Hilandarca zaredom, doći na čelo SPC. Prvi od njih Jevstatije II od 1292 do 1309.god.koji će u vreme kralja Milutina proširiti arhiepiskopiju na novih episkopijama od Skoplja do Braničeva , mačve i Beograda. Njega je nasledio Sava III od 1309 do 1316.god. Njega nasleđuje Nikodim I od 1317 do 1324.god. Bio je hilandarski iguman 1313 do 1316.god. koji je i krunisao kralja Stefana za srpsog kralja. Nikodima nasleđuje Danilo II, od 1324 do 1337.god. jedan od najznačajnih na prestolu Svetog Save. Dvoranin kralja Milutina. Bio je iguman Hilandara od 1306.god. koji je odbranio više puta Hilandar od katalanskih razbojnika 1307-1309.god. Krunisao je kralja Dušana 1331.god. Bio je mudri savetnik 3 srpska kralja: Milutina, Stefana Dečanskog i Dušana i za njih je obavljao važne državne, političke i diplomatske poslove. Gradio Banjsku i Dečane. Tvorac više srpskih srednjevekovnih književnih dela...
Nakon 1346.god dolazi vreme patrijaršije SPC. Naš prvi patrijarh je bio Sava IV 1354 do 1375.god. Hilandarac izabran za patrijarha SPC u Serezu, do tada je bio iguman Hilandara... Dočekaće, uz kneza Lazara 1375.god. do izmirenja između Carigradske Vaseljenske patrijaršije i SPC, do skidanja anateme sa srpskog vladara i patrijarha i priznanja kanoničnosti srpske patrijaršije. Njegov naslednik Jefrem, bio je posle skidanja anateme prvi legalizovani srpski patrijarh, koji je izabran bez protivljenja Vaseljenske patrijaršije. Bio je svertogorski monah i sabrat Hilandara 1375 do 1379.god i od 1389 do 1390.god. oba puta je podnosio ostavku povlačeći se u svoju pećinsku isposnicu...
Naredni Hilandarac izabran za patrijarha SPC je bio makarije sokolović 1557 do 1571.god...
Hilandar. Hilandarci-arhijereji SPC. godina 1990. broj 31 osmrtnice
smrtovnice |