Objekti u okolini Hilandara 2

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013

Kroz bogatu istoriju Hilandara, stvorene su mnogobrojne  crkve-paraklisi, kelije, kolibe, Argatske-radničke kuće i drugo kako u samom Hilandaru tako u njegovoj bližoj i daljoj okolini, koje su pripadale Hilandaru, a kojih danas više nema. Danas se na osnovu mnogih rukopisnih dokumenata kao i sa bakroreznih svetlopisa može videti i naslutiti koje su to bile građevine, kome posvećene, koje vrste i do kada su postojale, među njima su bile i:

Crkva Svetog Haralampija

svetlopis je iz 1923.godine

Crkva Svetog Haralampija se nalazi iznad skita Svetog Vasilija, Hrusija na oko 200  metara. Ovaj paraklis je srušen u zemljotresu 1932.godine. Ne zna se koje ktitor ove crkve,  ali se smatra da  je nastala oko 1770. godine i to  kao vinogradarski paraklis, pošto se nalazila usred vinograda  na Savinom polju. Crkva  je bila pravougaonog oblika veličine 8,85m h 6,35m i sa  dva pilastra sa svake strane podeljena je bila na tri  dela. Crkva je u središnjem delu imala kube, oltarski  prostor  je imao tri  polukružne niše, apsidu, proskomidiju i đakonikon. Zidana je savremenim stilom, krečnim malterom, opekom, kamenom. Lukovi  su bili  sazidanim opekom. Zidovi su  debljine svega 55cm  tako da je  sama  kontrukcija crkve bila slaba. Svaki travej  je imao po jedan  prozor  ili nišu na  bočnim zidovima, ruševine crkve su sačuvane sporadično do 4  metara u visinu.

(sn)

svetlopis iz  1955.god.

svetlopis iz 2016.god.

Skit Svetog Jovana Preteče

Skit Svetog Jovana Preteče, ili poznatiji kao skit usekovanja glave Jovan Preteče je smešten u samoj udolini rečice koja se spušta sa brda Papa Konaki, nanekih 400 metara vazdušnom linijom istočno od Skita Svete Trojice. Ovaj skit je od početka bio čiflik- u posedu hilandarske kelije Svetog Jovana Zlatoustog u Kareji. U ovom skitu su se podvizavali ruski monasi. Skit je bio veoma značajan za manastir Hilandar,zbog toga što je onjedo vreme jedini plaćao adelfat Hilandaru za korišćenje manastiske zemlje. Inače je ovaj skit imao velike površine pod vinogradom, baštama i maslinjacima i bio je obavezna usputna stanica na glavom putu Hilandar-Jovanica. Poslednje pominjanje ovog skita kao živog-nastanjenog monasima je bilo oko 1930.god. već naon drugog setskog rata se beleži da je u ruševinama i pada u potpuni zaborav sve do 2018.godne kad ga autor ovog sajta, uz pomoć hilandarskog bratstva ponovo nalaze, mapiraju, dokumentuju i vade iz zaborava.

skit Jovana Preteče (svetlopis iz 2018.godine)

skit Jovana Preteče (svetlopis iz 2018.godine)

Crkva svetih bezsrebrenika Kuzme i Damjana

Ova crkva je bila u Hilandaru i porušena je, na njenom mestu je sazidana crkva Sv.Apostola i Rođenja Bogorodice. Ona je svakako postojala još 1757.godine, jer se vidi na bakrorezu manastira Hilandara, koji je te godine izrađen u Moskvi.

Na osnovu izgleda  sa bakroreza, crkva  je imala  u prizemlju isturen trem sa arkadama, koji je  bio pokriven krovom na kome su bile kamene ploče. iza ovog krova na spratu, nalazio se još jedan trem koji je  bio malo povučen od lica donjeg trema. Arkade donjeg trema bile su,  izgleda, zidane, a stubovi gornjeg trema bili su očigledno  drveni.

(sn)

Crkva Svetog Dimitrija

Na bakrorezu manastira Hilandara iz 1757.godine, u legendi pod br.8 ucrtana je crkva Svetog Dimitrija, na brdu izvan manastira. Crtež prikazuje kuću sa prizemljem i spratom. Svakako da je to bila manja crkva na nekom manastirkom imanju, s južne strane manastira, ali se o njoj danas ne zna ništa.

(sn)

Crkva Apostola Petra i Pavla

Ova crkva je naslikana na bakrorezu manastira Hilandara iz 1757.godine. Nalazila se između zvonika i pirga Svetog Save, a to je prostor na kome je bila zgrada hilandarske biblioteke, koja je izgorela 1722.godine. Zgrada biblioteke kasnije nije bila obnovljena, kao što je bio slučaj sa ostalim građevinama, koje su takođe izgorele u tom požaru. Tako je zauvek nestala ova crkva. 

(sn)

Manastirić Svetog Simeona Bogoprimca (man.Voroskopu)

Ova crkva je nekada bila u rangu manastira. Inače, nastala još u 9.veku u vreme  nastanka monaške zajednice na Svetoj Gori. U 11.veku  je tada manastir Svetog Simeona obnovljen i po svemu sudeći bio poklonjen Svetom Savi od cara Aleksija III u čijoj hrisovulji se navodi da poklanja srpskom rodu i manastire u Milejama. Ovaj nekadašnji manastir, a kasnije crkva Svetog Simeona Bogoprimca je  poznata i kao Voroskopu, nalazi se na rtu Svetog Simeona severo-zapadno od Hrusije. Danas su vidljivi ostaci ove crkve. čeka rekonstrukciju.

(af), (mž4), (vm2)

Manastirić Svetim Omologitima, Stefanica

Iz pojedinih spisa se vidi da je Hilandaru pripadao i manastirić posvećen Svetim Omologitima, poznatiji kao Stefanica. Ovaj manastirić je verovatno nastao u 10.veku i poklonjen je Svetom Savi krajem 12.veka kao jedan od brojnih manastira Mileja i Vigle. Za ovaj manastir je 1389.godine potvrđeno da pripada Hilandaru U vakufnamu je toponim upisan kao Molovit, slično zapisuna poleđini srpske povelje- Mologit. Po spisima, nalazi se iznad luke Jovanica, danas se u tom području nalaze neke ruševine, a jedna od njih je i ovaj manastirić. U vakufnamu iz 16.veka se navodi kao aktivna kuća. Očekuju se dalja istraživanja.

---

Mali manastir Sv.Omologta, koji spominju Domentijan i Teodosije, možda se nalazio severozapadnood mesta Korife. Sv.Omologiti,Sv.Georgije i Sv.Nikola zabeleženi su kao dobra Hilandara u Milejama u potvrdnoj hrisovuljiAndronika II od januara 1299.godine.

(af-249), (mž-211)

Kelija Svetog Nikole

Kelija Svetog Nikole  u Milejama  pripadala je Hilandaru još od vremena Svetog Save. Može se zaključiti  da je iz 9. ili 10.veka. Otkupljena je 1568. godine. Tokom 17.veka  je bila uređena kelija, sa baštom, lozom,  maslinama. bila je opskrbljena  samo neophodnim bogoslužbenim predmetima, nekolikim knjigama i najpotrebnijim  alatom. Hilandarci  su je 1682.godine dali u doživotni zakup jeromonasima  Grigoriju i  Pajsiju.  U ugovoru, ako  po svetogorskom običaju posle isteka zakupa ili smrti zakupodavaca se kelija vraća u vlasništvo manastira, tj. Hilandara. Lokacija kelije je do danas nepoznata.

---

Sv.Omologiti,Sv.Georgije i Sv.Nikola zabeleženi su kao dobra Hilandara u Milejama u potvrdnoj hrisovuljiAndronika II od januara 1299.godine.

(af-250), (mž-211)

Manastir i pirg Kalitsa

svetlopis iz 2016.god.

Ovaj manastir se nalazi na levoj obali reke Kalitsa na samom njenom ušću, u podnožju poluostrava  Arapis. Smatra se da je postojao još  u 10.veku, a Sv.Simeon Mirotočivi ga je verovatno dobio na poklon od  Romelijskog cara Komnina Anđela zajedno sa drugim manastirima Mileje. U pojedinim spisima iz 15. i 16. veka pominje se pirg Svetih Mučenika koji se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. Ostaju dalja istraživanja.  (mž4)

Pirg Svetih mučenika (svetlopis iz 2018.god.)

 Turska kuća, milicija na Ahladudi

svetlopis iz 2016.god.

Ovaj paraklis sa kelijom se nalazi u području Ahladude, smešten je uz sam put koji vodo od Hrusije ka Arapisu. Nezna se tačno vreme njegovog osnivanja. Danas su vidljivi ostaci paraklisa i kelije u visini do 5 metara, istočnog, južnog i severnog zida sa par niša u zidovima. Čeka dalja istraživanja.

svetlopis iz 2016.god.

Kelija Svetog Dimitrija

Ova kelija se nalazi 3 km južno od oblasti Paparnika. Smatram da je pripadala metohu manastira stari Zig u čijoj se i okolini nalazila. Danas područje u kojem se verovatno nalazi je Paparnika koje pripada Hilandaru. Preostaju dalja istraživanja.

autor, (sh)

-Manastir Svetog Eftimija, na Arapisu. (af)

-Manastir Svetog Andreja, na Arapisu.

-Manastir svetog Nikole, na Arapisu.

Arbanaški, albanski pirg

Paleomonastirio, stari manastir (Sv.Marina i man.Jovana Seline)

+(af -263), +(vm2), +(mž3)

Cainova crkva

(vć 66), (af)

Manastir Svetog Georgija

Po svoj prilici manastir svetog georgija u Milejama koji pominje Teodosije, identičan je sa istoimenom monaškom ustanovom "više manastira", čiji ops granice je postojao u hilandarskom arhivu 1299/1300.godine i koji se spominje u jednom falsifikovanom opisu granice iz 14.veka. sa dosta verovatnoće se može kazati da je Sveti Georgije bio smešten negde prema severu, između Hilandara i Esfigmena.

(mž-211)

Manastir Zig

Lokacija manastira Zig je danas diskutabilna između srpskih i grčkih istoričara i arheologa. Srpki arheolozi i storičari smatraju da je manastir Zig na padinama Megali Vigle (velike straže) podno vrja Miti 510m, a grčki arheolozi smatraju da je manastir Zig zapravo manastir Frankokastro na granici Svete Gore na južnoj morksoj obali. Pitanje ubikacije je i dalje aktuelno. 

Manastir Zig je jedan od najstarijih, tj.među prvim manastirima Svete Gore koji se pominju u sačuvanim dokumentima, verovatno je iz 9. ili čak iz 8.veka. Bio je među najvećim i najznačajnijim u to vreme. Sveti Sava srpski i Simeon Mirotočivi su manastir Zig zajedno sa njegovim metohom na poklon dobili od romelijskog cara Aleksija Anđela, zajedno sa drugim manastirima Mileje/ Melije.

Danas je po srpskim istoričarima na Hilandarskoj zemmlji, unutar Svete Gore u oblasti paleomelisa na granici Svete Gore, na svega 300 metara od Manastira Svetog nikole, Skorpijski. U istorijjskimm izvorimma manastir Zig se prvi put pominje 991.godine kada se njegov iguman Nifon potpisao na jednom protatskom dokumentu. vremenom je manastir zapusteo. Godine 1325. Hilandarci su od Protata kupili mali zapušteni manastir Sv.nikole Čudotvorca, zvani Skorpijski, koji se nalazio u susedstvu hilandarskog metoha ziga i tako su proširili posed.

54.MK

Manastir Svetog Nikole zvani Skorpijski

manastir Sv.Nikole, Skorpijski

Manastir Svetog Nikole, Skorpijski je danas van granica Svete Gore na svega 50 metara od granice, nadamo se da će opet pripasti Hilandaru. Godine 1325. maja meseca Hilandar je kupio od Protata Skorpijski manastir posvećen Sv.nikoli Čudotvorcu, koji se nalazio na svega 300-500 metara od manastira Ziga koji danas pripada Hilandaru, jer je u granicama Svete Gore. Da Hilandar poseduje Skorpijski manastir, potvrdio je car Andronik II maja meseca 1326.godine. manastir Svetog Nikole je bio zapušten i pretilo mu je potpuno iščezavanje pošto se nalazio u blizini jačeg manastira Zig, pa da se nebi ugasio protat ga je prodao Hilandaru, što je dalo rezulatta, pa je zaživeo i pojačao svoju ekonomiju. Hilandarci su tako spojili posede i Protat je ubrzo izdao potvrdu o novim granicama. Ali su ga pljačkali pirati, katalanci i osmanlije, pa je u 15.veku zapusteo. Danas se nalazi u oblasti Paleomelisa.

54.MK

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// dec.2013