|
(Upit na njonic@yahoo.com za preuzimanje sadržaja sa www.hilandar.info u komercijalne svrhe. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2016, 2019.)
...
Protat Svete Gore, administrativno sedište
Sveta Gora ima najstariju demokratiju na svetu koja u kontinuitetu traje od 963 god.
Danas kanonski i duhovno, Sveta Gora pripada Vaseljenskoj patrijaršiji. Dva najvažnija dokaza za to jesu obavezno pominjanje patrijarha prilikom svete liturgije i pravo žalbe Patrijaršiji, a u svemu ostalom svetogorska monaška zajednica potpuno je samostalna.
Dvadeset manastira predstavljaju takođe samostalne institucije Svete Gore.
Danas je vlast u Svetoj Gori podeljena na sledeći način:
a) Svešteni sabor ima zakonodavnu vlast;
b) Sveštena epistasija i protoepistat imaju izvršnu vlast;
v) razni drugi organi vrše sudsku vlast.
Svešteni sabor ima 20 članova i čine ga igumani ili proigumani svih svetogorskih manastira. Sastaje se dva puta godišnje u Kareji i donosi kanonske odluke.
Sveštena opština ili svešteni protat ima 20 članova, po jednog iz svakog manastira. Oni se biraju sa jednogodišnjim mandatom. Sveštena opština redovno zaseda dva puta nedeljno i potpuno samostalno donosi odluke koje su obavezne za sve manastire. Svi članovi su međusobno jednaki. Opština ima labav, usklađujući nadzor nad manastirima i kelijama. Sveštena epistasija ima četiri člana i u njenom radu učestvuju svi manastiri u skladu sa postojećom podelom na pet grupa po četiri manastira, te grupe su sledeće:
1. Velika Lavra, Dohijar, Ksenofont, Esfigmen
2. Vatoped, Kutlumuš, Karakal, Stavronikita
3. Iviron, Pantokrator, Filotej, Simonopetra
4. Hilandar, Ksiropotam, Sveti Pavle, Grigorijat
5. Dionisijat, Zograf, Pantelejmon, Konstamonit.
Svaka grupa od četiri manastira rukovodi epistasijom godinu dana, s tim što predstavnik prvog od navedenih manastira iz svake grupe (Velika Lavra, Vatoped, Iviron, Hilandar i Dionisijat) nose titulu „protoepistata”. Sva četiri člana epistasije stalno borave u Kareji i svaki od njih čuva po četvrtinu pečata. To znači da se bilo koja odluka može ozvaničiti samo u prisustvu svih članova, čime se sprečava mogućnost zloupotrebe.
Pečat - Svaki član sveštene epistasije drži četvrtinu službenog pečata Svete Gore i odluka je zvanična samo ako su sva četvorica na okupu. Rešenje bez znanja jednog epistata nije punovažno. Pečat sveštene opštine ima u sredini ikonu Presvete Bogorodice, a u krugu natpis – Pečat sveštene opštine Svete Gore atonske. Pečat se na kraju mandata jedne tetarde predaje drugoj. Sem manastira i skitova nijedna druga područna ustanova ili lice ne može imati pečat.
Pečat Svete Gore, protata
Pored izvršenja odluka Sveštene opštine, Epistasija rukuje protatskom blagajnom, brine o redu i poretku u prestonici Kareji i glavnom pristaništu Dafni, sarađuje sa organima državne administracije na svetogorskom tlu (guverner, policija, carina) i ima ulogu mirovnog suda. Teža krivična dela na Svetoj Gori su u nadležnosti svetovnih sudova, dok se svi manji duhovni ili krivični sporovi rešavaju u manastirima ili Svetogorskom saboru. Carigradska patrijaršija ima ulogu vrhovnog duhovnog suda.
Sudska vlast vrši se preko različitih organa. Teži prestupi i kriminalna dela u nadležnosti su redovnih sudova u Solunu. Manje prekršaje i sagrešenja presuđuju sudovi manastira po teritorijalnoj nadležnosti. U granicama Kareje manje prekršaje sankcioniše sveštena epistasija, drugostepeni sudski organ je sveštena opština, a treće stepeni - Sveti sinod u Carigradu. Kanonski prestupi monaha sude se neposredno od strane Svetog sinoda u Carigradu.
Svi svetogorski tipici imali su za cilj da svojim odredbama omoguće monasima da što bolje ispune svoju misiju; život u Hristu u svim sferama - duhovnoj, upravnoj i delatnoj.
Grčka država uvažava posebnost Svete Gore i daje joj izuzetan značaj o čemu svedoči i član 105. aktuelnog grčkog ustava.
Sveta Gora je sastavni deo Grčke države. Međutim, po međunarodnim pravnim aktima priznata je za nezavisnu, samostalnu i samoupravnu monašku teritoriju, što će reći, da ona sama sobom upravlja, autonomna je i nezavisna je u odnosu na državu i ostale crkve, samo u čisto duhovnim stvarima potpada pod jurisdikciju i nadležnost Carigradskog Patrijarhata.
Sveta Gora ima ukupno 20 sveštenih, suverenih, carskih, patrijaršijskih i stavropigijskih manastira, čiji rang važi poslednjih 400 godina, sa sledećim hijerarhijskim redosledom koji je neizmenjiv:
1. Velika Lavra, posvećen Svetom Atanasiju atonskom
2. Vatoped, posvećen Blagoveštenju Presvete Bogorodice
3. Iviron, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice (velika Gospojina)
4. Hilandar, posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice
5. Dionisijat, posvećen Svetom Jovanu Krstitelju
6. Kutlumuš, posvećen Preobraženju Gospodnjem
7. Dohijar, posvećen Svetom Arhangelu Mihailu
8. Pantokrator, posvećen Preobraženju Gospodnjem
9. Ksiropotam, posvećen 40-ci Svetih Mučenika
10. Zograf, posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju
11. Ksenofont, posvećen Svetom velikomnučeniku Georgiju
12. Karakal, posvećen Svetom Petru i Pavlu
13. Filotej, posvećen Blagoveštenju Presvete Bogorodice
14. Sveti Pavle, posvećen Sretenju Gospodnjem
15. Sveti Pantelejmon (Rusik), posvećen Svetom Pantelejmonu
16. Esfigmen, posvećen Vaznesenju Gospodnjem
17. Stavronikita, posvećen Svetom ocu Nikolaju
18. Simonopetra, posvećen rođenju Hristovom
19. Grigorijat, posvećen sv.ocu Nikolaju
20. Konstamonit, posvećen sv.Arhiđakonu Stefanu
Svi manastiri su strogo pravoslavni, u tome su oni jedinstveni i svi zajedno predstavljaju najbolje izdanje istočnopravoslavnog (Vizantijskog) monaštva.
U upravno-pravnim odnosima oni su nezavisni jedan od drugih tj. oni su samoupravni i sami o sebi se staraju. A svaki manastir preko svog predstavnika, antiprosopa učestvuje u radu Sveštene opštine, najvišeg zakonodavnog i upravnog tela ove monaške republike.
Monaške ustanove Svete Gore
Statut Svete Gore iz 1924.godine definiše monaške ustanove koje postoje na Svetoj Gori. To su: opštežiteljni manastiri, idioritmijski manastiri, skitovi-opštežiteljni i idioritmijski, skitovi, kelije, kolibe, molčalnice i staništa. Sve nabrojane ustanove koje nisu manastiri pripadaju jednom od dvadeset svetogorskih manastira i od njih se ne mogu otuđiti.
Opštežiteljni manastiri
Do 1963.godine na Setoj Gori je bilo opštežiteljnih i idioritmijskih manastira. proces duhovne obnove Svete gore koji je započeo sedamdesetih godina 20.veka omogućio je da su danas na Svetoj Gori svih 20 manastira opštežiteljni. Svakim opštežiteljnim manastirom upravlja iguman sa epitropijom i gerondijom (saborom staraca). Da bi neki monah bio izabran za igumana, mora da ispunjava sledeće uslove: da je blage naravi, jake pobožnosti, primernog vladanja, crkveno obrazovan, školski obrazovan i da ima administrativne sposobnosti, da ima preko 40 godina starosti, da je postrižen u Svetoj Gori i da je u manastirski spisak uveden pre najmanje 10 godina.
Pravo da biraju igumana imaju svi monasi sa stažom od šest godina. Iguman se bira doživotno izuzev ako ne vrši svoju dužnost kako valja ili čini teže prestupe. Izbor novog igumana se mora izvršiti u roku od šest meseci. Iguman ima duhovnu vlast nad manastirskom bratijom koja mu duguje poštovanje i punu poslušnost. Monasi u opštežiteljnom manastiru ne raspolažu nikakvom imovinom, a sve njihove potrebe zadovoljava manastir. Svi monasi na Setoj gori su grčki državljani od dana upisa u knjigu monaha (monahologiju), tj. od dana prijema monaškog postriga. Poslušanja u manastirima daju se bratiji saglasno sa unutrašnjim pravilnikom svakog manastira, a prema sposobnostima i moći svakoga.
Svaki je manastir dužan da održava bolnicu i apoteku, a dom staraca obavezno funkcioniše pri svakom manastiru. Opštežiteljni manastiri se ne mogu preobratiti u idioritmijske.
Idioritmijski manastiri
Na Svetoj Gori nema više idioritmijskih manastira. ali zato ima idioritmijskih skitova.
U njima monasi poseduju svoju imovinu i sami zadovoljavaju svoje potrebe. Trpeza je zajednička samo nedeljom, kao i molitva. manastirom upravlja epitropija i sabor staraca. Stalno telo u ovim manastirima je sabor starešina čiji članovi se moraju odlikovati blagom naravi, čistim životom, crkvenom spremom i administrativnim sposobnostima.
(ef)
JEDINI IZUZETAK ZBOG SRBIJE
Član epistasije može da napušta Kareju samo kada to zahteva njegova epistatska dužnost. Protoepistatu odsustvovanje ni u kom slučaju nije dozvoljeno. Ipak, znamo za jedan izuzetak. U vreme agresije NATO na Srbiju u Beograd je aprila 1999, u znak podrške srpskom narodu, u posetu srpskoj patrijaršiji doputovala najviša svetogorska delegacija na čelu sa protosom Stefanom Hilandarcem. |
Pravni status
